pokreti kod biljaka
Iako su sesilni organizmi biljke poseduju određenu sposobnost kretanja ili pravljenja pokreta. Štaviše pokretljivost je jedna od osnovih osobina živih bića. Kretanje biljaka se posmatra kao sposobnost reagovanja na stimulse iz spoljašnje sredine. Pod dejstvom spoljašnjih draži biljke pokreću svoje pojedine delove i dovode ih u optimalne uslove za obavljanje funkcija.
Biljke mogu delovati na draži iz spoljašnje sredine pokretima.
Postoji više klasifikacija biljnih pokreta. Prema svom uzroku, pokreti se dele na:
  1. autonomne 
  2. indukovane.
Uzrok autonomnih pokreta leži u samoj biljci dok inukovani pokreti nastaju uticajem iz spoljašnje sredine.Prema mehanizmu pokreta, postoje lokomotorni, nutacioni (pokreti rasta) i varijacioni (pokreti zasnovani na promeni turgora), što odgovara sledećim oblicima pokreta:
  1. taksije
  2. tropizmi
  3. nastije
Niže biljke (jednoćelijske alge) ili neki slobodni stadiumi razvića (zoospore algi, spermatozoidi golosemenica) menjaju mesto u prostoru pod uticajem neke draži. To su lokomotorni pokreti  u koje se ubrajaju i taksije.
Taksije se ubrajaju u lokomotorne pokrete jednoćelijskih organizama i dešavaju se pod uticajem neke draži. Smer kretanja jednoćelijskog organizma određuje sam intenzitet draži, što znači da se kretanje odvija u smeru dejstva draži - pozitivna taksija ili u suprotnom smeru od dejstva draži - negativna taksija. Prema vrsti draži koja i izaziva pokret, taksije se dele na:
  • fototaksije - reakcije na svetlosnu draž i
  • hemotaksije - reakcije na dejstvo hemijske supstance.
Zelena euglena (lat. Euglena Viridis) je najpoznatiji primer fototaksije. U prednjem delu tela, u osnovi biča, alga ima sočivasto telašce - sigmu ili očnu mrlju, kao i organelu koja prima svetlosnu draž - fotoreceptor. Pokreti se odvijaju tako što se crikularnim zamasima biča alga kreće rotirajući se oko svoje osovine. Sigma se rotiranjem periodično postavlja između izvora svetlosti i fotoreceptora. Tako je fotoreceptor ili u senci ili svetlost direktno pada na njega. To izaziva promenu brzine udara biča, što dovodi do promene pravca kretanja. Na taj način alga dospeva do optimalne svetlosti.
Hemotaksije su karakteristične za heterotrofne organizme. Kreću se privučeni nekom materijom, koju koriste kao hranu. Autotrofni organizmi se kreću prema izvoru CO2 ili O2. Spermatozoidi paprati Equisetum i Selaginella osetljivi su na prisustvo jabučne kiseline, koju izlučuju arhegonije. Krećući se ka toj draži, spermatozoidi pronalaze put ka arhegoniji.
Tropizmi su pokreti rasta utvrđenih biljaka izazvani delovanjem spoljasnje drazi koja ima određen pravac. Prema vrsti draži koja izaziva pokret  tropizam može biti:
  1. fototropizam-pokret izazvan jednostranim osvetljavanjem
  2. gravitropizam ili geotropizam-pokret izazvan silom gravitacije.
Picture
Poznata je pojava da se saksijsko cveće koje se gaji u sobi savija ka prozoru-to je najpoznatiji primer fototropizma. Fototropizam je pokret rasta biljnog organa u smeru ka izvoru draži ili u suprotnom smeru. Ukoliko se pokret odvija ka smeru draži reč je o pozitivnom fototropizmu, a ukoliko se odvija u suprotnom smeru reč je o negativnom fototropizmu. Smer rasta biljke određen je intenzitetom svetlosne draži. Ovim pokretima biljka zauzima najpovoljniji položaj  kako bi svi listovi mogli da vrše fotosintezu. Do pokreta dolazi usled nejednakog rastenja dve strane organa. Manje osvetljena strana stabla raste brže, tako da ona nadrasta osvetljenu stranu. Veće izduživanje ćelija je izazvano time što se auksin koji se stvara u vrhu stabla premešta niže više po zamračenoj strani.
Picture
Geotropizam je pokret rasta izazvan dejstvom sile gravitacije. Koren biljke raste u smeru zemljine teže tj. pozitivno geotropno, dok stablo raste u suprotnom speru od smera zemljine teže odnosno negativno geotropno. Grane i podzemna stabla rastu pod određenim uglom u odnosu na pravac zemljine teže i to je transverzalni geotropizam. Geotropsku draž u korenu primaju skrobna zrna u korenovoj kapi koja sadrže skrob koji se ne koristi kao rezervna materija i ne razgrađuje se pri gladovanju biljke. Skrobna zrna menjaju položaj ćeliiji u zavisnosti od položaja korena, odnosno padaju na onu stranu ćelije koja je okrenuta u pravcu delovanja sile zemljine teže.
Nastije su kao i tropizmi pokreti utvrđenih biljaka, ali njih izaziva difuzna draž koja nema smer. Pokret se vrši ili rastenjem ili promenom turgora u ćelijama organa koji vrši pokret. Prema  vrsti draži koja izaziva pokret nastije mogu biti:
  1. fotonastije-pokreti izazvani promenom intenziteta svetlosti
  2. termonastije-pokreti izazvani promenom temperature
  3. seizmonastije-pokreti izazvani potresom
Picture
Fotonastije su pokreti listova i cvetova mnogih biljaka. Najpoznatiji primer fotonastije jeste da se listovi i cvetovi noću sklapaju , a danju otvaraju. To su pokreti spavanja. Mnogi cvetovi se noću zatvaraju, a danju otvaraju. Fotonastiju imaju cvetovi maslačka,suncokreta. U toku dana kada oblak zakloni sunce,cvetovi se zatvore, a kada oblak prođe cvetovi se ponovo otvore.
Picture
Termonastije su nastični pokreti rastenja izazvani promenama temperature. Termonastični pokreti su česta pojava kod cvetova, čiji cvetni listići ili cvetne drške reaguju pokretima savijanja na promene temperature. Termonastija je prisutna kod lale (Tulipa sp) i šafrana (Crocus sp). Cvetovi lale se na visokoj temperaturi otvaraju tako što brže raste unutrašnja strana latice , a zatvaraju se pri snižavanju temperature tako što brže raste spoljašnja strana. Merenjem dužine latica posle nekoliko uzastupnih otvaranja i zatvaranja cveta može se utvrditi da se pokret vrši  rastanjem jer su latice postale duže. Zbog toga je preporučljivo da se lale gaje na hladnim mestima kako bi duže trajale (imale zatvorene cvetove).
Picture
Seizmonastija je reakcija biljke na potres ili dodir. Poznata je seizmonastija stidljive mimoze ili sramežljivke (Mimosa pudica). Kada je stidljiva mimoza u pitanju čak i najmanji dodir izaziva sklapanje listića. Ukoliko je draž jača , sklapaju se i lisne drške, a zatim i grane te sama biljka dobije klonuo izgled. Posle nadražaja u intervalu od 15 do 20 minuta , biljka povrati raniji izgled. Ovako brz pokret je prouzrokovan naglom promenom turgora u jastučastom tkivu koje se nalazi na bazi organa koji reaguje. Ta struktura se naziva pulvinus i funkcioniše kao zglob. Seizmonastija je jedna vrsta reakcije koja štiti biljku od doria životinja.