|
načini razmnožavanja životinja
|
|
Reprodukcija ili razmnožavanje (prokreacija, propagacija) je biološki proces u kojem roditeljske jedinke stvaraju slično ili identično potomstvo. Razmnožavanje je osnovna osobina svih živih bića.Svaki pojedinačni organizam postoji kao rezultat razmnožavanja. Iako je raznovrsnost životinjskog sveta veoma velika, postoje dva osnovna načina njihovog razmnožavanja. Razmnožavanje može biti:
- Polno (seksualno)-biološki proces u kome organizmi stvaraju potomke slične sebi jer nezavisnom raspodelom homologih hromozoma u mejozi novi organizam dobija neke osobine od muškog a neke od ženskog roditelja.
- Bespolno (aseksualno)- biološki proces u kome organizam stvara mitotičkim deobama genetički identičnu kopiju (klon) bez kombinacije genetičkog materijala sa drugim organizmom.
Bespolno (aseksualno) razmnožavanje je karakteristično za manji broj vrsta. Glavna osobina bespolnog razmnožavanja je da ne uključuje razmenu genetičkog materijala. Organizmi nastali putem bespolnog razmnožavanja su kolnovi i ne razlikuju se od svojih "roditelja" ni fenotipski ni genotipski tj. identicni su sa njima.
Oblici bespolnog razmnožavanja koji se javljaju u carstvu životinja su:
- Binarna fisija (razmnožavanje deobom)- na ovaj način se razmnožavaju jednoćelijski organizmi uključujući bakterije i protozoe.
- Pupljenje-Na jednom delu tela jedinke deobom postojećih ćelija formira se pupoljak, koji se kada izraste odvoji i postaje nova jedinka.
- Regeneracija- Ukoliko se otkinu delovi jedinke, svaki fragment je sposoban da nadoknadi deo koji nedostaje i stvori novu jedinku.
Polno razmnožavanje odlikuje većinu životinjskih vrsta. Kod polnog razmnožavanja prisutne su polne ćelije odnosno gameti. Polne ćelije se stvaraju u polnim žlezdama u ćelijskoj deobi-mejozi. Mejoza dovodi do redukcije broja hromozoma na polovinu (haploidan broj). Osim toga u mejozi dolazi do rekombinovanja genetičkog materijala u procesu krosing-overa, što omogućava biološku raznolikost. Postoje dve vrste gameta: muški i ženski. Nov organizam nastaje njihovim spajanjem u zigot i ponovo dobija diploidan broj hromozoma. Zigot tj. nova jedinka nastala polnim razmnožavanjem ima jedinstvenu kombinaciju gena.
Nakon oplođenja zigot se miotički deli (brazda) na veći broj ćelija (blastomera) i stvara blastulu. U blastuli ćelije gastrulacijom počinju da se kreću i grupišu u tri osnovna tkiva gastrule (endoderm,ektoderm i mezoderm). U procesu organogeneze, ova tkiva će formirati organe embriona. Embrion će se kontinuirano razvijati do momenta rođenja odnosno izleganja.
Smena generacije kod obelije
U životinjskom svetu postoje vrste kod kojih se smenjuje polna i bespolna generacija. Primer za to je hidra obelija.Obelija je hidra koja zivi u slanoj vodi. Jedne godine ona se nalazi u obliku polipa a u drugoj u obliku meduze. Meduzoidne generacije su polne, a polipoidne su bespolne. Neke životinje se istovremeno mogu razmnožavati i polno i bespolno.
Pojedine vrste insekata (mravi,pčele,ose,biljne vaši), riba,vodozemaca i gmizavaca imaju sposobnost partenogeneze.Partenogeneza predstavlja embrionalno razviće jajne ćelije koja nije oplođena, tj. proces za koji nije potrebno učešće spermatozoida.Ona se susreće kod nekih životinja kao normalna pojava (npr. dafnija).Može se izazvati eksperimentalno kod organizama koji u normalnim uslovima ne vrše partenogenezu. Tzv. veštačka partenogeneza može se izazvati uz pomoć raznih hemijskih agenasa kao što su:različite soli,urea,mehanički,ubodom igle ,električnim i temperaturnim šokovima i ultravioletnim zračenjem.
