Biologija ćelije
Kratak pregled istorije proučavanja ćelije
Svi organizmi i oni koje ljudsko oko vidi i oni koji su nevidljivi golim okom sačinjeni su od ćelija. Zbog toga možemo slobodno reći da je živi svet -svet ćelija.
Priseti se lekcija iz osnovne škole o ćeliji i o lekciji o osnovnim odlikama živih bića.
Ćelije imaju sve osnovne karakteristike koje odlikuju i organizme koji su izgrađeni od ćelija. Te je zbog toga u izučavanju živih bića neophodno upoznati njihovu ćelijsku strukturu i procese koji se odvijaju u ćelijama.
Ćelije se mogu izučavati na nekoliko nivoa. Morofloški nivo podrazumeva upoznavanje spoljašnjeg oblika ćelije i oblika struktura koje se nalaze u njoj. Nauka koja se ovim nivoom izučavanja bavi je citologija. Drugi deo izučavanja ćelija podrazumeva upoznavanje njihovog hemijskog sastava, jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelijskih struktura i u odvijanju procesa karakterističnih za te strukture. Ovim nivoom izučavanja ćelije bavi se bio-hemija i jednim delom molekularna biologija. Sa druge strane , procesima koji obezbeđuju održavanje i prenošenje svih osobina koje odlikuju ćeliju sa generacije na generaciju bavi se genetika i molekularna biologija. Zbog toga kažemo da je biologija multidisciplinarna nauka.
Da bi se upoznale morfološke odlike ćelija neophodno je posmatrati ćelije. Postoje ćelije koje su vidljive golim okom, a postoje toliko sithne ćelije da su vidljive samo elektronskim mikroskopom. Mikroskopi omogućavaju da žive ili prethodno pripremljene ćelije budu dovoljno uočljive.
Podseti se građe mikroskopa, njegovih optičkih i mehaničkih delova.
Istorija citologje je u osnovi duga istorija napretka u konstruisanju mikroskopa i metoda priprema ćelija za posmatranje na mikroskopu.
Prvi korak u toj priči načinio je Robert Huk 1665 godine. On je posmatrajući na primitivnom mikroskopu tanke komadiće plute , uočio je male prazne komore i nazvao ih je ćelijama. Dvadeset godina kasnije 1685 . Levenhuk je na modernijem mikroskopu posmatrao i opisao jednoćelijske organizme, a 1695 zapazio je i bakterije.
Kao što se često dešava u nauci značaj Hukovog i Levenhukovog dela shvaćen je tek nakon 150 godina . U to vreme biolozi su počeli da organizuju informaciju o ćeliji u jedinstven stav. Nemački botaničar Matijas Šlejden
