Oplodjenje-
(Fertilizacija)
Oplođenje odnosno fertilizacija je proces spajanja dve haploidne polne ćelije (muških i ženskih gameta) u jednu diploidnu ćeliju zigot (oplođenu jajnu ćeliju).
Proces fertilizacije se može odvijati u spoljašnjoj sredini (spoljašnje oplođenje), ili u polnim organima ženke (unutrašnje oplođenje). Proces spoljašnjeg oplođenja je karakterističan za ribe i vodozemce. Kod ovog načina oplođenja ženke izbacuju jajne ćelije u spoljašnju sredinu , a mužjaci preko njih izbacuju spermatozoide. Unutrašnje oplođenje je karakteristično za većinu kopnenih životinja (ptice,sisari,gmizavci), ali je prisutno i kod nekih vrsta riba. Ovaj vid oplođenja je evolutivno napredniji od spoljašnjeg jer se procesom unutrašnjeg oplođenja povećava uspešnost oplodnje, sprečava se oštećenje gameta (a potom i zigota) usled nepovoljnih uticaja okoline, a pritom se štedi i na proizvodnji jajnih ćelija. Kao adaptaciju na ovaj vid oplođenja (unutrašnjeg) mužjaci poseduju kopulatorne polne organe kojima se spermatozoidi izlučuju u polni kanal ženke. 
Kod životinja sa unutrašnjim oplođenjem postoje tri osnovne strategije embrionalnog razvića i načina dolaska mladunaca na svet.
  • Oviparnost (ovum = jaje; parere = rađati; nose jaja) – posle oplođenja ženke polažu jaja u spoljašnju sredinu u kojoj se kompletira razviće (kod ptica, vodozemaca) i iz jaja se izlegu mladunci; prisutno kod ptica, žaba i većine beskičmenjaka
  • Ovoviviparnost – posle oplođenja razviće se odvija u telu majke, ali se embrion hrani žumancetom iz jajne ćelije; po završetku razvića rađaju se živi mladunci (kod nekih gmizavaca i ajkula);
  • Viviparnost (vivum = živ) – oplođena jajna ćelija ostaje u majci i kompletno razviće embriona se vrši u telu majke na račun koga se i hrani, a zatim se rađaju živi mladunci; kod sisara kod kojih se ishrana i zaštita embriona ostvaruje razvićem posebnog organa placente (posteljice); prisutno kod većine sisara.